Kalemegdan je najznačajniji kulturno-istorijski spomenik u Beogradu, a istovremeno i njegov najlepši i najveći park. Kompleksom dominira Beogradska tvrđava koja se izdiže tačno iznad ušća Save u Dunav, i pruža prelep pogled na reke i Novi Beograd. Značaj Kalemegdana leži i u njegovoj istoriji koja i danas živi među zidinama čuvene Beogradske tvrđave.
Kalemegdanska tvrđava kao svedok burne istorije
Najburnija istorija Kalemegdana se vezuje za period između petnaestog i devetnaestog veka, kada je čitav kompleks zajedno sa svim važnim utvrđenjima u Srbiji bio pod turskom vlašću.
Naziv najlepšeg beogradskog parka – Kalemegdan – odnosi se na plato koji okružuje tvrđavu i koji je u prošlosti služio za osmatranje neprijatelja, dok je sama tvrđava bila glavno vojno uporište Beograda. To objašnjava i poreklo reči Kalemegdan: kale – grad i megdan – polje.
Još jedan, ali ne tako ustaljen naziv za ovaj kompleks je bio i Fićir – bajir, što u prevodu sa turskog jezika označava breg za razmišljanje. Preuređivanje u park je započelo 1867. godine kada je tvrđava od Turaka predata Srbima, i to po naređenju kneza Mihajla Obrenovića.
Usled ratnih razaranja u drugoj deceniji dvadesetog veka, Kalemegdan ponovo biva razoren a park opustošen, dok Beogradska tvrđava nastavlja da živi i odoleva svim udarcima koje je Beograd pretrpeo tih godina. Tek tridesetih godina prošlog veka Kalemegdan dobija svoj konačan izgled koji se u osnovi nije mnogo promenio do danas, iako je i Drugi svetski rat doneo velika oštećenja koja su naknadno sanirana.
Kalemegdan danas – mesto susreta i najlepši pogled na grad
Idući iz Knez Mihajlove ulice ka tvrđavi, proći ćete kroz zanimljiv dekorativni parter iz koga se izdiže Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Kulturološko bogatstvo Kalemegdana se ogleda u još četrdesetak spomenika i skulptura, zbog čega predstavlja važnog čuvara sećanja na srpske velikane i prijatelje našeg naroda. Staze parka će vas odvesti ka sportskim terenima i parkovskim terasama sa brojnim klupama, odakle se pružaju najlepši vidici ka Savi i Dunavu.
Pobednik – simbol srpskih pobeda
Zidine tvrđave vijagujaju brdovitim kompleksom koji dominantno nadgleda Pobednik, trijumfalni spomenik podignut 1928. godine, u čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Spomenik visine 14 m je delo vajara Ivana Meštrovića, a čine ga bronzana muška figura sa sokolom u levoj ruci i spuštenim mačem u desnoj.
Soko simbolizuje nepobedivost i nesputanu slobodu, dok spušten mač asocira na mir, ali i na spremnost ratnika da ga podigne i brani otadžbinu kada dođu teški dani za nju. Pobednik je zbog toga sinonim za hrabrost srpskih ratnika, i prepoznatljiv simbol Beograda koji ga prikazuje u najlepšem svetlu.
Za ovu atrakciju na Beogradskoj tvrđavi se vezuju mnoge zanimljivosti, a prema jednoj od njih, Pobednik je najpopularniji i najfotografisaniji spomenik u Beogradu. Takođe, položaj Pobednika se tumači kao želja njegovih autora da spomenik bude okrenut upravo prema Austriji. Prema okvirnoj proceni, spomenik na dnevnom nivou obiđe više od pet hiljada turista kojima je Pobednik jedna od prvih na listi beogradskih znamenitosti koje treba obići.
Zelene površine – najlepši ukras Kalemegdana
Najveći i najpopularniji beogradski park se odlikuje prostranim zelenim površinama koje su našle svoje sigurno mesto među zidinama tvrđave. Kalemegdan danas ima skoro četiri hiljade stabala raznih vrsta, a četiri među njima su pod zaštitom države: mečja leska, evropska bukva, hrast lužnjak i kelreuterija. Raznovrsna flora, prirodni položaj i izvanredne panorame čine Kalemegdan autentičnim parkom koji može da se svrsta u red najlepših u Evropi.
Prostor je dopunjen i raznim sadržajima kao što su ugostiteljski objekti, izložbe i skulpture, ali sve ovo ni na koji način ne narušava harmoniju prirode i istorijskih simbola koju su na Kalemegdanu dominantni. Kada posetite Kalemegdan restorani će vam pružiti odlične specijalitete ali i najlepše poglede koji se pružaju za tvrđave.
Zoološki vrt – omiljeno mesto najmlađih posetilaca
Beogradski zoo vrt postoji od 1936. godine, i do danas predstavlja jedno od omiljenih mesta Beograđana za porodične izlaske, šetnje i zabavu. Zoološki vrt na Kalemegdanu je dom skoro 200 životinjskih vrsta i preko 2000 jedinki, od kojih su najbrojnije pripadaju pticama i sisarima, zatim zglavkarima, gmizavcima i na kraju, jatu pirana.
Poseban ponos ovog vrta je veliki čopor belih lavova koji pripadaju ugroženim vrstama, kao i pripadnost internacionalnim projektima razmnožavanja takvih vrsta u koje spadaju i bengalski tigar, gepard, beorneo orangutan i sl.
Najpoznatiji simbol vrsta je Sami, šimpanza koja je prvi primerak svoje vrste u beogradskom zoološkom vrtu, a slavu je stekla usled neuobičajenih okolnosti – ova životinja je čak nekoliko puta uspela da pobegne iz vrta i prošeta Beogradom, a da pri tom nikog nije povredila. Sami je živeo od 1979. do 1992. godine, a 1996. je u čast ove životinje podignut spomenik ispred kaveza sa majmunima.
Vojni muzej i Galerija prirodnjačkog muzeja
Jedna od najvećih atrakcija na Kalemegdanu je Vojni muzej koji sakuplja, proučava i prezentuje oružje, uniforme, zastave, vojna dokumenta i umetnička dela sa vojnom tematikom. Vojni muzej obeležava 22. avgust kao svoj dan, jer je istog datuma 1878. godine Ukazom kneza Milana Obrenovića i osnovan. Ova kulturna ustanova spada u red najposećenijih beogradskih muzeja.
Kalemegdan može da se pohvali i bogatom kolekcijom Galerije prirodnjačkog muzeja, u kojoj se osim izložbi najlepših prirodnih eksponata Srbije, održavaju i tribine, seminari, predavanja i kreativne radionice.
Šetnja Kalemegdanom predstavlja odličan način da se susretnete sa slavnim delovima srpske istorije, najstarijim beogradskim muzejima i najzelenijim delovima Beograda. Ukoliko to već niste učinili, prvu posetu Beogradu iskoristite da razgledate ovaj park i da proverite zašto je Kalemegdanska tvrđava omiljeno mesto Beograđana i svih onih koji vole ovaj grad.