Priča o ponedeljku kao najgorem danu u nedelji, jer on označava odlazak na posao, nije nešto sa čime svi ljudi mogu da se poistovete. Možda zvuči kao mit, ali postoje ljudi kojima je posao strast i koji ne broje minute do završetka radnog vremena. Statistika pokazuje da su svojim zanimanjem najzadovoljniji programeri, a njihova iskustva o radu u IT sektoru, samo potvrđuju tu činjenicu.
Zanimanje koje nije za “lenje”
Informacione tehnologije su oblast koja se iz dana u dan sve više razvija, što od ljudi koji se njome bave zahteva da idu u korak sa promenama. Odmah bi trebalo da vam kažemo da ukoliko želite da uživate u svom poslu, treba da zaboravite na lenjost! Samo oni koji konstantno napreduju mogu se smatrati istinski uspešnim ljudima, a želja za napretkom u poslu je osnovni pokazatelj da prema svom zanimanju osećate strast.
Programeri se usavršavaju tokom celog života, a imaju i tu sreću da prakse i prvi poslovi programera ne podrazumevaju kuvanje kafe nadležnima već kvalitetan rad od prvog dana, bilo dase kreće od od početnih, praktikantskih pozicija, bilo da su juniorske i seniorske pozicije. Zapravo, velika je pogodnost što postoje kompanije koje prate načelo timskog znanja i učenja, pa je neretko situacija da u startup okruženjima direktori organizuju doručak ili skuvaju kafu svojim zaposlenim, pored toga što iskusnije kolege nesebično dele i unapređuju znanja svojih zaposlenih. Tim bildinzi, komunikacija i putovanja u druga predstavništva startup-a širom sveta, adekvatan prostor za odmor i više od toga, samo su deo onoga što je omogućeno zaposlenima, a zarad stvaranja maksimalnih rezultata.
Sa sličnim iskustvom smo se susreli i u Srbiji. U pitanju je kompanija Playerhunter, gde je opuštena i kvalitetna radna atmosfera uz brojne pogodnosti i mentorstvo stručnjaka kao što je Dejan Keri, utemeljena u svaku poru poslovanja.
Takvo Playerhunter iskustvo prenosi i programer ove startup kompanije: “Došao po preporuci kolege sa fakulteta koji je ranije bio na praksi u marketing timu. Dodatno me je, kao velikog ljubitelja fudbala, privukla činjenica da je reč o kompaniji koja razvija društvenu mrežu i aplikaciju za fudbalere. Od prvog dana sam imao priliku da radim na najnovijoj Mac opremi, a kolege su bile i više nego raspoložene da me upute u način rada i da mi reše sve nedoumice. Kasnije mi je remote mogućnost, takođe bila korisna”.
Kao front-end developer, poverena su mu mnoga zaduženja oko korisničkog doživljaja Playerhunter aplikacije, ali koja on, kako kaže, uvek rado obavlja: “Volim kad se od mene očekuje više tj. kada ljudi mogu da se oslone na mene. Moram da istaknem da mi je pored mogućnosti da napredujem u ovoj kompaniji podjednako značila i podrška i entuzijazam ljudi kojima sa okružen tokom radnog dana. Odlazak na posao mi ne pada teško jer na svaki dan gledam kao na novi izazov koji doprinosi mom ličnom i poslovnom razvoju, a timski stvaramo vrednost koja će unaprediti život i poslovanje mnogih profesionalaca u svetu sporta.”
Monotonija kao misaona imenica
Ukoliko ste tek završili fakultet i počeli da tražite posao, vrlo je verovatno da će vas atmosfera u kancelarijama u koje ste došli na intervju iznenaditi. Tamo ćete ređe videti strogi dress code koji podrazumeva kravatu i košulju, a češće ljude koji u pauzama igraju stoni tenis ili Sony.
Programiranje zahteva visok nivo koncentracije, a to nije moguće postići sa 8 sati neprestanog rada. Zbog toga su programerima uglavnom omogućene pauze sa različitim zabavnim sadržajem, nakon kojih im je lakše da se posvete radu.
Milica, softferski inženjer koja radi u agenciji za digitalni marketing iz Beograda, kaže da joj ovakva atmosfera na poslu omogućava da se tamo oseća kao kod kuće:
“Kada kažem da mi je kancelarija druga kuća, ljudi to često pogrešno tumače mislivši da je tako zbog toga što na poslu ostajem duže i radim prekovremeno. Istina je da nekad radim do 8 uveče, ali to je isključivo zbog toga što sam poslepodne najproduktivnija, i zbog toga što mi je draže da ujutru duže spavam i kasnije dođem na posao. Programeri često imaju mogućnost da sami organizuju svoje vreme ako posao obavljaju u zadatim rokovima i u skladu sa menadžmentom.
Razlozi zbog kojih se u kancelariji osećam kao kod kuće jesu ljudi sa kojima radim od samog starga agencije i radna atmosfera koja generalno vlada u firmi. Kada radimo pomažemo jedni drugima, a kada odmaramo to obično rezultira smehom do suza. Takođe mi odgovara to što u sklopu radnog prostora imamo i opremljenu kuhinju, sobu sa lejzi begovima i knjigama, kao i TV-om za odmor, pa ne moram da razmišljam da li ću stići na trening posle posla.”
Dodatni sadržaj u radnom prostoru nije jedini razlog zbog kog na poziciji programera nikada nećete osetiti monotoniju. Zadatak koji vam je poveren može doneti i neke nepredviđene situacije koje ćete morati u hodu da rešavate.
Međutim, iskustva većine programera govore da su zapravo izazovi sa kojima se susreću u poslu i razlog zbog kojih prema njemu osećaju strast. Konstantno imate priliku da se takmičite sami sa sobom i pomerate svoje granice, a kada završite posao sa naizgled nerešivim problemom, osetićete novi nalet samopouzdanja i entuzijazma.
Mogućnost za fleksibilno radno vreme
Kao što je već rečeno, programerima je često poverena organizacija sopstvenog vremena, a Ivan koji je zaposlen na poziciji Java programera upravo ovo izdvaja kao najveću prednost svog posla:
“Rad u mojoj firmi znači i fleksibilno radno vreme, a u nekim slučajevima i rad kod kuće. Prijatelji mi često govore da je velika prednost to što imam opciju da posao završim za 3 – 4 sata i posle ne mislim o njemu, ali to nije razlog zbog koga mi ova opcija odgovara.
Često i “slobodno vreme” provodim u daljem usavršavanju i koristim priliku da se upoznam sa aktuelnostima iz sveta programiranja, a ponekad i za neki dodatni, freelance posao.
Veoma mi znači opcija fleksibilnog radnog vremena koju mi moje zanimanje i kompanija pružaju, jer ne osećam da nekome moram da podnosim račune i da neko gleda na sat kada ću doći i otići. Osećam se rasterećeno i kao kod svoje kuće, a kada nema tenzije oko ovakvih stvari imate i višak vremena i energije da se fokusirate na to da posao bude što bolje obavljen”.
Kako Ivan kaže, na rad od kuće se odlučuje ne zato što mu u kancelariji nije prijatno, već u situacijama kada mu sam odlazak do kancelarije predstavlja problem.
“Biram opciju da radim kod kuće samo u izrazito lošim vremenskim uslovima, kad procenim da ću imati problema u prevozu i da ću vreme provedeno na taj način bolje iskoristiti kod kuće. Opuštena atmofera i timski duh su u mojoj kancelariji svakodnevica, pa to sigurno nije nešto od čega želim da pobegnem, a čak mogu reći i da mi sve to nedostaje kada ostanem kod kuće. Ipak, nekad je jednostavno zbog obima i vrste posla ova opcija bolja, jer veoma znači kada imate mogućnost da se u sred noći uključite u posao i završite zadatak. Programeri nisu umetnici, ali je i za naš posao potrebna određena inspiracija i kreativnost, i dobro je da imamo mogućnost da radimo kada smo najproduktivniji, jer smo u tom slučaju uvek zadovoljniji rezultatima”.
Ukoliko vam ovo zanimanje zvuči privlačno, verujemo da će vam ova iskustva srpskih programera, kao i iskustva programera iz vaše okoline sigurno pomoći da bolje razumete kako posao funkcioniše. Dobra zarada, mogućnost za napredak i opuštena radna atmosfera su svakako prednosti programiranja, ali da biste bili u mogućnosti da u njima uživate pripremite se i za naporan rad.
Dobra vest je da, ukoliko misite da je kasno da upisujete fakultet koji će vas pripremiti za ovo zanimanje, postoji bezbroj kurseva uz koje možete naučiti mnogo toga o programiranju. Zasucite rukave i izaberite posao koji će vam omogućiti da se radujete odlasku u kancelariju.